(PRED)IGRA RECI
Blog sam otkrio sasvim slučajno..Lako sam shvatio da on Okuplja sve dobronamerne, pa i zalutale Goste…
Posto kod svoje devojke vise nisam bio rado vidjen gost, svo slobodno vreme provodio sam za računarom I piskarao po nesto samo za svoju dušu. Iako u ljubavi ruže nisu cvetale, imao sam o čemu pisati I pri tom bio jako srećan. Kada sam shvatio da ni jedna sreća nije potpuna dok se sa nekim ne podeli, potražio sam mesto gde bi te moje amaterske radove mogao prezentovati. Nije mi bio potreban ni publicitet, ni slava, ni obožavaoci, već jednostavno ljudi koji bi pročitali I eventualno dali komentar na ono što radim. Tako sam naišao na naš blog, svidelo mi se I tu ostao sve do danas. Energija koju sam prikupljao od drugih ljudi sa bloga, navela me da opet pokušam povratiti izgubljenu ljubav I otišao sam kod nje, ne bi li se pomirili. Resio sam da joj čak I pokažem neke stvari koje sam napisao samo za nju….
Leči se, ti si za bolnice,! Lepo sam ti rekla da više ne dolaziš! Kakve bre priče i pesme pominješ, koji crni blog?Ti si obicna lazovcina!“ Došao sam u iskušenje da joj udarim šamar zbog svih uvreda koje je u samo par reči izgovorila, ali sam se suzdržao i okrenuo bez reči. Već sam znao da je ona nešto najbolje al najprljavije što sam u životu imao i ništa je ne bi promenilo! Stvarno više nisam imao živaca da je prevaspitavam i krotim tu njenu divlju lepotu....
& &
Opet sam počeo da pišem i vratio život u normalu. Opet sam se posvetio blogu i upoznao neke nove, bolje ljude..Inspiracija je sama nailazila, ponekad uz koju čašicu mučenice listao sam izbledela sećanja i delio sa drugima zanimljive dogodovštine.Posle mesec dana, taman kad su stare rane počele da zaceljuju, zazvonio mi je telefon i uplašeni ženski glas (njene najbolje drugarice) rekao mi je da je ONA u bolnici i da želi da me vidi..Kad sam pitao šta se desilo, rekla mi je da se valjda otrovala od droge ili alkohola...Ostao sam zatečen i lavina misli mi se sručila na glavu. Unutrašnji glasovi su mi govorili suprotne stvari, jedan da moram da idem, a drugi razumski da ostanem i jednostavno je zaboravim~oporaviće se i bez mene. Pobedilo je naravno srce i otišao sam do bolnice.....
Odmara se ona sad, nemojte je buditi!“ Reče mi doktor kad me video. Osećajno sam prešao rukom preko njenog nekad lepog, a sada požutelog i ispijenog lica. Za divno čudo, osećanja su mi mirovala, drago mi je bilo što je ona spavala. „Koliko je ozbiljno, doktore?“ Upitah sa zebnjom.. „Nista strašno, malo je preterala sa narkoticima i alkoholom, ali za par dana ide kući i biće sve u redu. Ah ta današnja omladina, nema meru ni u čemu!!! A izvinite, ko ste vi njoj?“ Ostadoh zatečen doktorovim pitanjem i na brzinu slagah:“Drug sa fakulteta, i pozdravite je kad se probudi..“ Istrčao sam ko oparen iz bolnice i sebi se zakleo da ne želim nikad više da je vidim. Trebalo mi je da sa nekim iskreno popričam i žurno sam se zaputio prema kući svog najboljeg prijatelja...
Glavu gore, stari moj....Nije kraj sveta!!!“ Tešio me Marko i odmah doneo rakiju..... Govori se da je u zadnje vreme postala jako problematična i bolje je što više sa njom nemaš ništa!“ Ja sam samo klimao glavom i odobravao sve što je govorio. Ostala mi je urezana u sećanje njegova rečenica vezana za naše muške slabosti:
„ŽENE SU TI KAO KAZINO...VOLE TE KAD DOBIJAŠ...MRZE TE KAD GUBIŠ...IZBACE TE NAPOLJE KAD VARAŠ....A TI IM SE OPET I OPET VRAĆAŠ.....!!!“
A Vi moji poštovani blogeri kad ovo pročitate, vratite se na početak teksta i obratite pažnju na reči koje su ispisane podebljanim slovima. I vodoravno i uspravno i dijagonalno čitano, nalaze se poruke upućene vama. Obratite pažnju i na početna slova tih reči...Sve to će vam reći koliko mi značite!!!!!!!!!!
Posto kod svoje devojke vise nisam bio rado vidjen gost, svo slobodno vreme provodio sam za računarom I piskarao po nesto samo za svoju dušu. Iako u ljubavi ruže nisu cvetale, imao sam o čemu pisati I pri tom bio jako srećan. Kada sam shvatio da ni jedna sreća nije potpuna dok se sa nekim ne podeli, potražio sam mesto gde bi te moje amaterske radove mogao prezentovati. Nije mi bio potreban ni publicitet, ni slava, ni obožavaoci, već jednostavno ljudi koji bi pročitali I eventualno dali komentar na ono što radim. Tako sam naišao na naš blog, svidelo mi se I tu ostao sve do danas. Energija koju sam prikupljao od drugih ljudi sa bloga, navela me da opet pokušam povratiti izgubljenu ljubav I otišao sam kod nje, ne bi li se pomirili. Resio sam da joj čak I pokažem neke stvari koje sam napisao samo za nju….
Leči se, ti si za bolnice,! Lepo sam ti rekla da više ne dolaziš! Kakve bre priče i pesme pominješ, koji crni blog?Ti si obicna lazovcina!“ Došao sam u iskušenje da joj udarim šamar zbog svih uvreda koje je u samo par reči izgovorila, ali sam se suzdržao i okrenuo bez reči. Već sam znao da je ona nešto najbolje al najprljavije što sam u životu imao i ništa je ne bi promenilo! Stvarno više nisam imao živaca da je prevaspitavam i krotim tu njenu divlju lepotu....
& &
Opet sam počeo da pišem i vratio život u normalu. Opet sam se posvetio blogu i upoznao neke nove, bolje ljude..Inspiracija je sama nailazila, ponekad uz koju čašicu mučenice listao sam izbledela sećanja i delio sa drugima zanimljive dogodovštine.Posle mesec dana, taman kad su stare rane počele da zaceljuju, zazvonio mi je telefon i uplašeni ženski glas (njene najbolje drugarice) rekao mi je da je ONA u bolnici i da želi da me vidi..Kad sam pitao šta se desilo, rekla mi je da se valjda otrovala od droge ili alkohola...Ostao sam zatečen i lavina misli mi se sručila na glavu. Unutrašnji glasovi su mi govorili suprotne stvari, jedan da moram da idem, a drugi razumski da ostanem i jednostavno je zaboravim~oporaviće se i bez mene. Pobedilo je naravno srce i otišao sam do bolnice.....
Odmara se ona sad, nemojte je buditi!“ Reče mi doktor kad me video. Osećajno sam prešao rukom preko njenog nekad lepog, a sada požutelog i ispijenog lica. Za divno čudo, osećanja su mi mirovala, drago mi je bilo što je ona spavala. „Koliko je ozbiljno, doktore?“ Upitah sa zebnjom.. „Nista strašno, malo je preterala sa narkoticima i alkoholom, ali za par dana ide kući i biće sve u redu. Ah ta današnja omladina, nema meru ni u čemu!!! A izvinite, ko ste vi njoj?“ Ostadoh zatečen doktorovim pitanjem i na brzinu slagah:“Drug sa fakulteta, i pozdravite je kad se probudi..“ Istrčao sam ko oparen iz bolnice i sebi se zakleo da ne želim nikad više da je vidim. Trebalo mi je da sa nekim iskreno popričam i žurno sam se zaputio prema kući svog najboljeg prijatelja...
Glavu gore, stari moj....Nije kraj sveta!!!“ Tešio me Marko i odmah doneo rakiju..... Govori se da je u zadnje vreme postala jako problematična i bolje je što više sa njom nemaš ništa!“ Ja sam samo klimao glavom i odobravao sve što je govorio. Ostala mi je urezana u sećanje njegova rečenica vezana za naše muške slabosti:
„ŽENE SU TI KAO KAZINO...VOLE TE KAD DOBIJAŠ...MRZE TE KAD GUBIŠ...IZBACE TE NAPOLJE KAD VARAŠ....A TI IM SE OPET I OPET VRAĆAŠ.....!!!“
A Vi moji poštovani blogeri kad ovo pročitate, vratite se na početak teksta i obratite pažnju na reči koje su ispisane podebljanim slovima. I vodoravno i uspravno i dijagonalno čitano, nalaze se poruke upućene vama. Obratite pažnju i na početna slova tih reči...Sve to će vam reći koliko mi značite!!!!!!!!!!
22 Komentari |
0 Trekbekovi
Ovih dana smo svi imali potrebu reci jedni drugima koliko nam znaci ovaj nas mali svijet.I lijepo je to.Ovdje se tuge lakse odboluju i smijeh jace zvoni.
Sto se djevojke tice,uvijek sam mislila da trebamo ostati uz one kojima je tesko.Ali,postoje ljudi koji ni to ne zasluzuju.Ja ti zelim novu ljubav ovog proljeca,onu u cijem ces srcu biti dobrodosao gost.
Autor principessa78 — 08 Apr 2008, 09:29
@principessa78@U pravu si! Valjda su se emocije uzburkale zbog samog proleca..A hvala na lepim zeljama.
Autor gorannovi — 08 Apr 2008, 11:49
Iskren tekst i ne bih da te savetujem, ali ipak budi što dalje od nje.
Vreme leči rane , pa i tvoje će. Doći će neki novi ljudi , nova srca u tvom životu , pa ćeš pisati i o njima.
Poruka ti je lepa !
Autor vladica — 08 Apr 2008, 11:52
lepa poruka i teška priča.
baš kao i život, isprepleteno i lepo i loše.
nemam savet, ali znam da ćeš uvek sebi postavljati ono čuveno pitanje-šta bi bilo da sam...
šta god odlučio želim ti sreću
Prijatno!
Autor domacica — 08 Apr 2008, 11:57
Nemam neki pametan komentar ni savet.Uglavnom nakon teskih iskrenih prica prozetih emocijama ostajem bez teksta neko vreme,nemocna da bilo sta pametno kazem.
Samo zelim da znas da sam procitala tekst :)
Srecno ti bilo,ma sta odlucio da uradis.
Autor danijela — 08 Apr 2008, 12:19
Pravo je vreme da starog sebe ostaviš u prošlosti. A ovaj novi ti, pravo je vreme da krene u nov život, nove pobede i radosti. I nemoj NIKAD, ali N I K A D da udariš devojku, ženu!! NIKAD! Pa i ako ona tebe udari, samo se odbrani. Kažem ti, pozdravi se sa svojim starim ja, i neka on putuje, a ti iskorači u novi svet, prepun boja. To ti kaže najstariji bloger i moraš mu verovati! ;)
Autor Baladašević — 08 Apr 2008, 14:24
hvala...:)))
:**
Autor tuzna — 08 Apr 2008, 14:28
@vladice@, stizu nove price, o novim, boljim ljudima..
Autor gorannovi — 08 Apr 2008, 15:38
@domacice@, svaka "teska" prica ima neku poucnu i lepu poruku..:-)
Autor gorannovi — 08 Apr 2008, 15:39
@danijela@,drago mi je sto si shvatila poruku, i nemoj da ostajes bez teksta:-)
Autor gorannovi — 08 Apr 2008, 15:41
@baladasevicu@, pa komso moj dobri, di ja da udarim zensko???To se samo tako kaze kad se dobro najedimo:-)A onaj stari JA je sad samo na papiru...
Autor gorannovi — 08 Apr 2008, 15:43
@tuznice@, jesi bila u NS, kako je bilo?
Autor gorannovi — 08 Apr 2008, 15:45
Gorannovi - posao si negde i tim putem nastavi. Vidim da je srecan taj put! Srecniji od onog kojim si hodio. I ja ti kao dodatak zelim jos malo srece i to je to! : ))
Osmeh, molim!
Autor Pinokio — 08 Apr 2008, 18:06
@pinokio@, ma tu je osmeh, a sve ovo sto citas to moja masta radi svoje...:-))))
Autor gorannovi — 08 Apr 2008, 18:39
Prava ljubav ne bi trebalo da bude kockanje. A ni zavisnost.A ti proceni da li ces da igras ili da odustanes.
Autor siljka — 08 Apr 2008, 18:46
@siljka@, igracu se sve dok je ne pronadjem...A bez rizika nema ni uspeha...
Autor gorannovi — 08 Apr 2008, 18:54
auuu jesam,bilo je super samo sto je brzo proslo...bas je lep NS...samo je malo skupo za moj dzepic :)))
Autor tuzna — 08 Apr 2008, 19:46
Gorannovi, dirnula me tvoja priča. Da, ovim dana pričamo neke svoje priče i nalazimo empatiju kod ostalih. Kao što reče Vladica, blog je viši nivo komunikacije. Ta devojka je prošlost, neki bolji gorannovi isplivaće iz ovog iskušenja u koga da je zaronila pogrešna ljubav. Otrešće vodu sa sebe i krenuti podignutog čela napred, i naći će ONU PRAVU!
Autor sanjarenja56 — 08 Apr 2008, 20:42
@sanjarenja56@,znam da iz tebe govori iskustvo, koje ja iz ovakvih prica prikupljam za sebe...kako vreme odmice, ja sam sve spremniji za "konacan obracun":-)))
Autor gorannovi — 08 Apr 2008, 21:24
Navijam za tebe posle tog "konačnog obračuna"! Novog i jačeg! I vedrijeg!
Autor sanjarenja56 — 08 Apr 2008, 21:29
Neka sve to uz ovu priču ostane u prošlosti. Zakorači u novi dan potpuno neopterećen.
Otvori svoje srce za novu ljubav.
Autor donna — 08 Apr 2008, 22:25
Neka sve to uz ovu priču ostane u prošlosti. Zakorači u novi dan potpuno neopterećen.
Otvori svoje srce za novu ljubav.
Autor donna — 08 Apr 2008, 22:26