I OVO ĆE PROĆI...
U jednom zabačenom seocetu, gore u brdima, živela je jedna mala i srećna porodica...Samohrani Otac je odgajao svog Sina i baveći se zemljoradnjom, pokušavao da im obezbedi koliko toliko normalan život. Sin je brzo odrastao i Otac se počeo radovati što će konačno dobiti odmenu, oženiti naslednika i gledati unučiće kako se igraju po njegovoj mukom stečenoj zemlji...Ali, desilo se da je sudbina dečakove misli okrenula na sasvim suprotnu stranu od onoga što se od njega očekivalo. Kad je postao punoletan, samouvereno je objavio Ocu da želi da se vine u Beli svet i da tamo potraži svoju sreću.Iako su ga zabolele sinovljeve reči, Otac mu nije stao na put i prećutno mu je dao blagoslov. Kad je došlo vreme rastanka, Otac izadje iz trošne kuće noseći u rukama dve zapečaćene koverte.
„Sine moj...Ovo je sve što ti imam dati. Uzmi ove dve koverte: Prvu otvori kad ti bude najteže u životu. Ako dodješ u situaciju da više nemaš izbora, ako poželiš da se vratiš i ako se tamo u Belom svetu ne snadješ dobro...Drugu kovertu otvori tek onda kad stekneš nešto u životu i kad budeš imao sve...Zbogom!!!“
I ode Sin u Beli svet...Nije znao ni gde ide, ni šta ga tamo čeka, ali ga je neka sila vukla u nepoznato i ulivala mu hrabrost. Imao je nešto malo para u džepu i mnogo dobre volje da u Stranoj zemlji ostvari svoj san. Ali to nije bilo ni malo lako...Nov jezik, nepoznati ljudi, a on dete sa sela..Lutao je tako danima po vrelim trotoarima velegrada, uzaludno tražeći neki posao. Dodje i dan kad u novčaniku više nije imao ni za koricu hleba..Očajnički je razmišljao šta raditi, setio se Oca i topline Doma i svega onoga što je tamo imao..Poželeo je da se vrati nazad, ali nije imao novca ni za put. Odjednom se seti koverti koje je čuvao ušivene u unutrašnjem džepu kaputa. Prodje mu kroz glavu da je baš možda Otac u prvu kovertu stavio nešto para za povratak. Užurbano pocepa koverat, kad tamo, na njegovo veliko zaprepaštenje beše samo požutelo parče hartije, na kojoj je pisalo: I TO ĆE PROĆI...
Zbunjen i po malo nesrećan zbog onoga što mu je Otac ostavio, Sin bezvoljno nastavi svoje lutanje..Ali već istog dana, desi se čudo: obistiniše se očeve reči. Stiže mu poziv iz jedne firme, da odmah počne da radi..Ozari ga velika sreća i život mu se u jednom danu promeni iz korena..Prolazili su dani, meseci, godine..Sin se osamostalio, pokrenuo sopstveni posao, oženio i dobio decu. Zaradjivao je novca i više nego što mu je bilo potrebno, ali zbog daljine nije posećivao Oca i sve ga se redje sećao. Jednog dana, kad ga je sopstveni sin pitao „Ko je moj deda?“, sećanja su ga vratila na početak i pala mu je na pamet i druga koverta, koja se nalazila u starom kaputu..Znao je da je ispunio sve uslove za njeno otvaranje i baš ga je zanimalo šta se u njoj nalazi. Otvorio je i opet našao list papira:
„Sad si čovek, Sine moj...Znam da imaš sve što si želeo, ali još samo jednu veliku istinu moraš da znaš:
E I TO ĆE PROĆI........
PS: Naravoučenije izvucite sami...
„Sine moj...Ovo je sve što ti imam dati. Uzmi ove dve koverte: Prvu otvori kad ti bude najteže u životu. Ako dodješ u situaciju da više nemaš izbora, ako poželiš da se vratiš i ako se tamo u Belom svetu ne snadješ dobro...Drugu kovertu otvori tek onda kad stekneš nešto u životu i kad budeš imao sve...Zbogom!!!“
I ode Sin u Beli svet...Nije znao ni gde ide, ni šta ga tamo čeka, ali ga je neka sila vukla u nepoznato i ulivala mu hrabrost. Imao je nešto malo para u džepu i mnogo dobre volje da u Stranoj zemlji ostvari svoj san. Ali to nije bilo ni malo lako...Nov jezik, nepoznati ljudi, a on dete sa sela..Lutao je tako danima po vrelim trotoarima velegrada, uzaludno tražeći neki posao. Dodje i dan kad u novčaniku više nije imao ni za koricu hleba..Očajnički je razmišljao šta raditi, setio se Oca i topline Doma i svega onoga što je tamo imao..Poželeo je da se vrati nazad, ali nije imao novca ni za put. Odjednom se seti koverti koje je čuvao ušivene u unutrašnjem džepu kaputa. Prodje mu kroz glavu da je baš možda Otac u prvu kovertu stavio nešto para za povratak. Užurbano pocepa koverat, kad tamo, na njegovo veliko zaprepaštenje beše samo požutelo parče hartije, na kojoj je pisalo: I TO ĆE PROĆI...
Zbunjen i po malo nesrećan zbog onoga što mu je Otac ostavio, Sin bezvoljno nastavi svoje lutanje..Ali već istog dana, desi se čudo: obistiniše se očeve reči. Stiže mu poziv iz jedne firme, da odmah počne da radi..Ozari ga velika sreća i život mu se u jednom danu promeni iz korena..Prolazili su dani, meseci, godine..Sin se osamostalio, pokrenuo sopstveni posao, oženio i dobio decu. Zaradjivao je novca i više nego što mu je bilo potrebno, ali zbog daljine nije posećivao Oca i sve ga se redje sećao. Jednog dana, kad ga je sopstveni sin pitao „Ko je moj deda?“, sećanja su ga vratila na početak i pala mu je na pamet i druga koverta, koja se nalazila u starom kaputu..Znao je da je ispunio sve uslove za njeno otvaranje i baš ga je zanimalo šta se u njoj nalazi. Otvorio je i opet našao list papira:
„Sad si čovek, Sine moj...Znam da imaš sve što si želeo, ali još samo jednu veliku istinu moraš da znaš:
E I TO ĆE PROĆI........
PS: Naravoučenije izvucite sami...
12 Komentari |
0 Trekbekovi
И то ће проћи.
Лепа прича.
Autor krilaandjela — 17 Apr 2008, 04:32
Gorrannovi, naježila sam se od ove priče. Da, sve prolazi, i dobro i zlo, i sreća i tuga. Sve prolazi. Kad bismo se češće toga setili, možda bismo našli vremena da budemo bolji ljudi!
Autor sanjarenja56 — 17 Apr 2008, 08:45
I poslala sam ovo prijateljima. Da ih podsetim na vrednost druženja,prijateljstava, ljubavi, prolaznosti života, neprolaznosti emocija...
Autor sanjarenja56 — 17 Apr 2008, 08:47
Ovo mu dodje kao osnovni zakon dijalektike. Jeste tako!
Svako od nas treba da ima zasivene ove koverte u kaputu.
Autor Pinokio — 17 Apr 2008, 09:13
lepo rečeno.
Prijatno!
Autor domacica — 17 Apr 2008, 10:08
Sanjarenja a kad sam ja istu pricu napisao, nisi no pogledala. Strasno. Evo sad sam se najedio, idem odmah da ti uberem jorgovan i da ti posaljem.
Gorannovi, druze stari, lepo te videti opet ovih dana...
Pozdrav iz ravnice!
Autor Baladasevic — 17 Apr 2008, 12:23
@krilaandjela@, i ova prica ce proci, a samo retki ce se nje setiti..Pozdrav!
Autor gorannovi — 17 Apr 2008, 12:56
@sanjarenja56@, osecam da si prva shvatila osnovnu poruku ove price.Nadam se da ce ti i prijatelji slicno reagovati:-)
Autor gorannovi — 17 Apr 2008, 13:01
@pinokio@, jesi pocela da usivas? Evo ti ideja: u svaki komad nakita koji poklonis bliskoj osobi, ugraviraj neku mudru poruku...
Autor gorannovi — 17 Apr 2008, 13:07
@domacice@, hvala na poseti...
Autor gorannovi — 17 Apr 2008, 13:08
@baladasevic@, nisam znao da si ti vec o ovome pisao?! Nekad davno sam cuo slicnu pricu i sad sam je samo uoblicio..Nadam se da ne mislis da sam plagijator:-))) I hvala za dobrodoslicu!Pozdrav!!!
Autor gorannovi — 17 Apr 2008, 13:18
ma kakvi druze, nema jeda. Svasta. Sve i da si prepisao od mene ili ja od tebe, lepe stvari nije lose ponavljati, mudre jos i cesce. Ziv ti meni bio!
Autor Baladasevic — 17 Apr 2008, 13:30