blog-blog

Prošle su godine..Ona me već i zaboravila. Ali ja sam taj koji se svega seća...Hteo to ili ne, ali iz dana u dan mi se dešavaju situacije koje me podsećaju na ta prošla vremena i na prvu suzu koju sam pustio zbog jedne žene...Tako i večeras, u Lazinoj ulici, sve miriše na ljubav, na sreću, na radost, ali sve se to dešava pored mene. Prolazi kao miris mora nošen maestralom, baš kao ono veče pre deset godina..Ista pitanja na koja ja ne znam odgovor, ista dilema pred kojom uvek pokleknem. „Ti nisi odavde? Ti si Bosanac, Crnogorac, šta li si??? ~ Pita me veceras jedna plavooka, čim sam joj prišao...“Ne, ja sam NEPRILAGODJEN“! ~ Promrsih mrzovoljno i okrenuh glavu na drugu stranu. Okrenuh se prema jugu, osetih so u vazduhu i odlutah daleko prema beskrajnom plavetnilu......... (Dalje)

U jednom zabačenom seocetu, gore u brdima, živela je jedna mala i srećna porodica...Samohrani Otac je odgajao svog Sina i baveći se zemljoradnjom, pokušavao da im obezbedi koliko toliko normalan život. Sin je brzo odrastao i Otac se počeo radovati što će konačno dobiti odmenu, oženiti naslednika i gledati unučiće kako se igraju po njegovoj mukom stečenoj zemlji...Ali, desilo se da je sudbina dečakove misli okrenula na sasvim suprotnu stranu od onoga što se od njega očekivalo. Kad je postao punoletan, samouvereno je objavio Ocu da želi da se vine u Beli svet i da tamo potraži svoju sreću.Iako su ga zabolele sinovljeve reči, Otac mu nije stao na put i prećutno mu je dao blagoslov. Kad je došlo vreme rastanka, Otac izadje iz trošne kuće noseći u rukama dve zapečaćene koverte. (Dalje)

Da me neko ne shvati pogresno, ovde sam se nasalio malo na svoj racun...

I da znate, ima u svemu ovome po malo istine - ja sam se prvi prepoznao..:-)) (Dalje)

Blog sam otkrio sasvim slučajno..Lako sam shvatio da on Okuplja sve                   dobronamerne, pa i zalutale Goste…
Posto kod svoje devojke vise nisam bio rado vidjen gost, svo slobodno vreme provodio sam za računarom I piskarao po nesto samo za svoju dušu. Iako u ljubavi ruže nisu cvetale, imao sam o čemu pisati I pri tom bio jako srećan. Kada sam shvatio da ni jedna sreća nije potpuna dok se sa nekim ne podeli, potražio sam mesto gde bi te moje amaterske radove mogao prezentovati. Nije mi bio potreban ni publicitet, ni slava, ni obožavaoci, već jednostavno ljudi koji bi pročitali I eventualno dali komentar na ono što radim. Tako sam naišao na naš blog, svidelo mi se I tu ostao sve do danas. Energija koju sam prikupljao od drugih ljudi sa bloga, navela me da opet pokušam povratiti izgubljenu ljubav I otišao sam kod nje, ne bi li se pomirili. Resio sam da joj čak I pokažem neke stvari koje sam napisao samo za nju…. (Dalje)

Zima je tutnjala promrzlim šinama,
Uzanim stazama vukla se sudbina,
U život moj se uvukla Snježana
U krevet hladan, vatru je donela..

Ta duša nevina, ljubav je želela,
Prevara mojih nije se stidela,
Na sve je pristala da bi me imala,
I čerga moja dvorac je postala..

Sudbinu svoju, često sam žalio,
Probleme pravio, kafanom lečio,
Za želje njene nisam baš mario,
Ciganin bio, ciganin ostao….

Ako ste išta od ove priče shvatili, pomozite mi…Prošla je već godina, ona se I dalje trudi..Pitao sam je već jednom:”Zašto se toliko boriš za mene”? Nije znala šta da mi odgovori…
Samom sam sebi postao nejasan… Bojim se sebe…
Ne smem dalje da pišem, zabrljaću nešto..
I dalje verujem u pravu ljubav, mada ne znam šta to znači…
Možda sve to već posedujem, a ne umem da prepoznam….
Znam da sam zbog svega ovoga proklet, ali želim da znam odgovor!!!

Ovo je istinita priča! Dodao sam malo dinamičnih detalja da bi što bolje shvatili poentu. Pročitajte je svi, bez obaveze da bilo kakav komentar dajete...Muški članovi blog zajednice će se sigurno pronaći, a žene nek uhvate beleške zbog svojih potomaka... (Dalje)

Beše jedno more, beše jedna jesen,
Beše jedna ljubav u povoju tek,
Beše lepo i potraja samo jedan tren,
Jer je svakoj sreći jako kratak vek.....

Bila je starija, al nije marila,
Sa mnom je plesala, čvrsto me grlila,
Samo je slutila kako me zavela,
Mnoge je odbila, a mene ljubila......

Beše vapaj srca žednog,
Beše za me sunca sjaj,
Beše suza oka jednog,
Jer prerano dodje kraj....

Negde se sakrila,
U moru nestala,
Nestvarna postala,
I tajna ostala..........